Dvoje službenika ambasade Republike Srbije u Tripoliju, glavnom gradu Libije, Slađana Stanković i Jovica Stepić, oteti 8. novembra 2015. godine, nastradali su, kako prenose mediji u Srbiji, od posledica vazdušnog napada snaga SAD na objekat u kojem su ih držali otmičari. Prema istim navodima, taj objekat je bio korišćen od strane pripadnika terorističke organizacije «Islamska država», te je zbog toga i bio meta napada.

Ogromna tragedija zadesila je porodice poginulih, njihove prijatelje, kolege…Nikakva naknadna pamet neće vratiti njihove živote, ali država i društvo duguju odgovore na neka pravna, bezbednosna i politička pitanja koja je ovaj slučaj otvorio. Odgovore, koji treba da sačuvaju živote neke druge Slađane i nekog drugog Jovice.

U članu 5 Zakona o spoljnim poslovima („Sl. glasnik RS“, br. 116/2007, 126/2007 – ispr. i 41/2009) u stavu 2 stoji da Ministarstvo spoljnih poslova u okviru svoje nadležnosti «štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu». U stavu 10 istog člana se navodi da Ministarstvo «analizira međunarodni položaj Republike Srbije i bilateralne odnose sa drugim državama». Dalje u stavu 11 se navodi da Ministarstvo «analizira spoljnopolitičke aspekte odbrane i nacionalne bezbednosti te da analizira i predviđa razvoj regionalnih i globalnih odnosa i pojava, naročito u oblasti spoljne politike, bezbednosti, međunarodnog javnog i privatnog prava, ekonomije, ekologije, prosvete i kulture i stanja ljudskih prava, koja su od značaja za ostvarivanje međunarodnih odnosa Republike Srbije».         Navedeno predstavlja zakonski osnov koji omogućava Ministarstvu spoljnih poslova da definiše i stalno prati koji su to interesi koji se u inostranstvu štite; na koji način se ti interesi mogu najefikasnije i uz najmanje rizika zaštititi, imajući u vidu stalnu procenu vrednosti dobra – interesa koji se štiti te izloženosti raznovrsnim rizicima (političkim, bezbednosnim, ekonomskim i drugim) tom prilikom. Analitička funkcija Ministarstva, sa posebnim akcentom na predviđanje «razvoja regionalnih, globalnih odnosa i pojava» kako je navedeno, predstavlja izuzetno važan deo u radu. Ova funkcija omogućava da Vlada Republike Srbije ali i drugi organi u zemlji koji imaju pristup takvim informacijama Ministarstva, steknu najbolju moguću sliku o uzrocima i posledicima regionalnih i globalnih odnosa i pojava, kako bi mogli da donose što kvalitetnije političke odluke u skladu sa definisanim spoljnopolitičkim interesima države. Tragedija koja se dogodila, nužno nameće pitanja: koji su interesi – politički, ekonomski, bezbednosni i drugi rukovodili Ministarstvo i Vladu da zadrži predstavništvo u zemlji čija je državna organizacija i struktura razorena, sa izuzetno komplikovanom bezbednosnom situacijom; kakve su analize i procene rađene u pogledu predviđanja razvoja regionalnih i globalnih odnosa i pojava u Libiji i u vezi sa Libijom; na osnovu koje i kakve procene je u tom i takvom okruženju odlučeno da osoblje ambasade čini ambasador i dva službenika i dr.

Bezbednosna dimenzija uzroka ove tragedije je takođe od velikog značaja za sagledavanje i ocenu sveukupnog stanja i funkcionalnosti diplomatsko – konzularne mreže Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, drugih državnih organa koji se bave problemima bezbednosti i na kraju same Vlade Republike Srbije.

U stavu 25 člana 5 Zakona o spoljnim poslovima navodi se da Ministarstvo «obavlja poslove bezbednosti Ministarstva, diplomatsko – konzularnih predstavništava i zaposlenih». Zakon o spoljnim poslovima u članu 3 stav 1 definiše načelo saradnje «Državni organi međusobno sarađuju u obavljanju spoljnih poslova za koje su nadležni po osnovu Ustava i zakona», a u stavu 2 navodi da se «saradnja ostvaruje međusobnim izveštavanjem i koordinacijom spoljnopolitičkih aktivnosti».

To znači da Ministarstvo spoljnih poslova, polazeći od prikupljenih informacija, urađenih analiza i procena razvoja regionalnih i globalnih odnosa i pojava, te na napred navedenom, zasnovanih predviđanja, samostalno i u saradnji sa drugim državnim organima koji se bave poslovima bezbednosti (MUP, MO, BIA, VOA, VBA i dr.) donosi odluke o tome kakvi su bezbednosni rizici po predstavništvo i zaposlene u svakoj konkretnoj zemlji i u svakoj pojedinačnoj situaciji. Shodno procenjenim rizicima, dalje, Ministarstvo u saradnji sa drugim državnim organima koji se bave poslovima bezbednosti, propisuje adekvatne mere za pripremu zaposlenih koji će raditi u datom okruženju, propisuje mere, radnje i postupke kojih se zaposleni imaju pridržavati kako bi se izloženost bezbednosnim rizicima svela na najmanju moguću meru. Ukoliko Ministarstvo spoljnih poslova ne poseduje adekvatan kadar i znanje za obavljanje ovakvih poslova – poput fizičko-tehničke zaštita zaposlenih i objekata dogovara i angažuje pripadnike drugih državnih organa koji su osposobljeni za obavljanje ovakvih poslova a sve u cilju svođenja izloženosti bezbednosnim rizicima u prihvatljive okvire. Tragedija koja se dogodila nužno nameće sledeća pitanja: na osnovu čije i kakve procene je odlučeno da se u zemlji u kojoj vlada bezakonje, sa nebrojenim naoružanim i dokazano izuzetno nasilnim grupama, drži diplomatsko – konzularno predstavništvo sa ambasadorom i dvoje službenika bez drugih lica zaduženih za njihovu bezbednost; na osnovu čije i kakve procene te na osnovu koje unapred utvrđene procedure je odlučeno da se zaposleni u ambasadi, potencijalne mete za napad i otmicu, kreću bez ikakve oružane pratnje u zemlji u kojoj ne postoji organizovani i efikasni državni aparat sile koji je zadužen da vodi računa o bezbednosti stranih diplomatsko – konzularnih predstavništava i zaposlenih; šta je preduzeto da se izloženost zaposlenih bezbednosnim rizicima svede na najmanju moguću meru.

Na kraju, politička dimenzija ove tragedije, preti da preuzme, po našem dubokom uverenju potpuno pogrešno, primat nad pravnim i bezbednosnim problemima. Kako se može videti u izjavama domaćih političara koje prenose mediji, pogibija dvoje službenika diplomatsko – konzularnog predstavništva Republike Srbije u Libiji predstavlja povod za uzajamne optužbe, politizaciju i pozivanje na odgovornost, čime se pomera fokus sa onog, što bi nakon svega, moralo da bude suština – utvrditi kako je do tragedije došlo i šta sve preduzeti da se spreči da neka druga Slađana i neki drugi Jovica nastradaju na ovakav način. Činjenica da se Republika Srbija nalazi u predizbornoj fazi dodatno otežava racionalno rasuđivanje i raspiruje politički motivisane sukobe. Kao i u slučaju pada helikoptera i pogibije posade i putnika, i u ovom slučaju je neophodno uraditi temeljnu i nezavisnu analizu kako je do tragedije došlo i koje su mere neophodne kako bi se ovakvi događaji izbegli u budućnosti. Stvaranje adekvatnog pravnog okvira kojim se detaljno uređuju međusobni odnosi i saradnja između Vlade, Ministarstva spoljnih poslova ali i drugih državnih organa i organizacija, kada su u pitanju svi aspekti spoljne politike, predstavlja prvi korak ka stvaranju uslova da se ovakve tragedije više nikada ne dogode. Doslednost u sprovođenju načela profesionalizma i stručnosti, omogućiće da se sačuvaju ljudski životi, što predstavlja imperativ svakog organizovanog i civilizovanog društva. U protivnom, smrt Slađane i Jovice ostaće samo još jedna u nizu tragedija bez pravih odgovora na prava pitanja, koja će vrlo brzo pasti u zaborav. Do neke nove tragedije.

Miodrag Mišić

Advokat